Vesti

  • 26.01.2017
    Poziv za predaju sažetaka za međunarodni naučni skup: Populizam, izbeglička kriza, religija, mediji

    Odsek za medijske studije Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
    Centar za istraživanje religije, politike i društva, Novi Sad, Srbija
    u saradnji sa
    Amsterdam Centre for the Study of Lived Religion, Vrije Universiteit Amsterdam
    pod pokroviteljstvom National Endowment for Democracy

     

    Poziv za predaju sažetaka radova

    26. maj 2017, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

     

    Populizam, izbeglička kriza, religija, mediji

                  Dvadeset godina je prošlo od kada je Semjuel Hantington postavio čuvenu tezu o sukobu civilizacija suprostavljajući je teoriji Frensisa Fukujame o kraju istorije, okončanju hladnog rata i konačnoj pobedi liberalno-demokratskog društva. Hantingonova ideja koja je rezonovala opominjućim tonovima i anticipirala transformaciju hladnoratovskih u sukobe verskih i kulturnih celina, počela je da se obistinjuje samo deceniju kasnije, kada je svet terorističkim napadom na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku ušao u jednu vrstu Šmitovske polarizacije prijatelj-neprijatelj i konstantno prisutnog vanrednog stanja. Globalni rat koji je objavljen terorizmu možda je uvod u jednu vrsta konflikta između zapadne - hrišćanske i islamske civilizacije, čiji intenzitet ne jenjava.

                Hantington je delom bio u pravu jer je predvideo danas jednu nespornu geopolitičku činjenicu: "Sukob civilizacija dominiraće globalnom politikom - linije sukoba biće upravo linije na kojima se susreću ove civilizacije". Ideološka polarizacija između komunizma i zapadnog, prevashodno, kapitalističkog i demokratskog društva, koja je nestala početkom devedesetih raspadom Sovjetskog saveza, jačanjem geopolitičke uloge Rusije i dominacije SAD, uslovila je novu vrstu konfrontacije koja u sebi, pored ideološkog, nosi nacionalni i verski predznak.

                Imajući ovo u vidu neosporno je da geopolitičke tenzije između Zapada i Istoka utiču i na naš politički, a samim tim i medijski kontekst, kroz koji provejava dominantna matrica populizma, koji ne samo da devalvira vrednost medijskog izveštavanja već briše granice između činjenica sa jedne i senzacionalističke manipulacije informacijama sa druge strane, koje imaju za cilj da postojeće političke i istorijske podele prodube.

     

    Predlozi koji uključuju sledeće teme, posebno su dobrodošli:

    Izbeglička kriza

    Interpretacija "Sukoba civilizacija" u savremenom kontekstu

    Nacionalistički populizam i apologija haških optuženika

    Povratak govora mržnje na javnu scenu

    Masovni zločini i sećanja

    Religija i politike sećanja na postjugoslovenskom prostoru

    Religije, mediji i populizam

    Mediji, populizam i tranziciona pravda

    Religije, nacionalizam i politike sećanja u medijskom diskursu

    Inicijativa za REKOM i kultura sećanja

    Trauma i transgeneracijska sećanja

     

    Pozivamo predloge iz sledećih naučnih disciplina:

    Istorija, Antropologija, Sociologija, Psihologija, Religijske studije, Kulturne studije, Medijske studije, Komunikologija, Studije roda, Studije o sećanju, Studije konflikta, Studije nasleđa, Studije o traumi.

     

    Proces apliciranja

    Krajnji rok za slanje sažetaka je 1. april. 2017. godine. Predlozi treba da sadrže naslov, sažetak (maksimum 300 reči), biografiju (maksimum 300 reči) i potrebno ga je poslati na email adresu: zurnal@ff.uns.ac.rs

    O rezultatima selekcije bićete obavešteni do 15. aprila 2017, a podnošenje kompletiranih referata očekuje se do 15. maja 2017. Konferencija će se održati 26. maja 2017, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Predviđeno je da bude objavljen zbornik koji će uključivati recenzirane radove sa konferencije.

    Radni jezici su BHCS i engleski. Referate možete da prezentujete na jednom od radnih jezika, ali kompletirane referate treba poslati na BHCS ili na engleskom jeziku.

    Kotizacija za učešće na konferencij iznosi 20 eura. Ručak tokom konferencije i kafa tokom pauza biće obezbeđena od strane organizatora. Učesnici sami snose troškove puta i smeštaja.

     

    Uvodničari:

    Hrvoje Klasić, Hrvatska

    Milivoj Bešlin, Srbija

    Nikolai Jeffs, Slovenija

     

    Naučni odbor i partneri

    Dubravka Valić Nedeljković, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

    Dinko Gruhonić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

    Nikola Knežević, Centar za istraživanje religije, politike i društva, Novi Sad

    Srđan Sremac, Vrije Universiteit Amsterdam, Centar za istraživanje religije, politike i društva, Novi Sad

    Ruard Ganzevoort, VrijeUniversiteit Amsterdam

    Amsterdam Centre for the Study of Lived Religion Amsterdam, Vrije Universiteit Amsterdam

    Zlatiborka Popov Momčinović, Filozofski fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu
    dr Gorazd Andrejč, Woolf Institute, Cambridge, UK

     

Komentari